| Добро дошли… |
|
Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts |
Број чланака: |
| Препоручујемо… |
|
Муслиманско освајање Иберијског полуострва, које је отпочело 711. године, представља изузетно важан догађај како у историји Шпаније и Португала, земаља које се данас налазе на Иберијском полуострву, тако и Европе уопште. Освајање се одиграло муњевито — у року од само 7 година (711—718), у неколико међусобно неповезаних похода, са не више од 25.000 војника и релативно малим бројем отворених битки, муслимани су успели да овладају готово целим полуострвом осим планинских крајева на северозападу који, по свој прилици, захваљујући својој неприступачности и оскудности, нису били довољно привлачни за освајање. Почев од 719. године кренули су на Пиринеје и упали у Септиманију, с намером да се даље шире на рачун франачких територија, када је коначно њихово напредовање било заустављено 732. године у чувеној бици код Поатјеа, у којој је хришћанске снаге предводио франачки мајордом, Карло Мартел. Визиготско краљевство већ дуго времена било потресано разним династичким сукобима. Последњи у низу био је сукоб између Родрига, који је за већину хиспано-романског становништва био обичан узурпатор и Агиле, наводно Витициног сина и легитимног наследника визиготског престола. Становништво Андалузије и источног приобаља које је било снажно романизовано, а такође је било у блиском додиру са византијском културом, припадало је правоверном хришћанству, што је било у супротности са до 587. године званичном религијом — аријанством — којој су припадали Визиготи… |
|
| Рекли су… |
|
Кад би цео свет био једна држава, Истанбул би био његова престоница. Наполеон Бонапарта (1804—1814, 1815), француски цар, државник и војсковођа |
| Историја у слици и речи… |
|
Коњи светог Марка Четири позлаћена коња од бакра, која се данас налазе у унутрашњости Цркве светог Марка у Венецији, су од 1204. до почетка 80тих година 20. века красили кров цркви због чега се обично називају Коњи светог Марка. Група од четири коња има дугу и немирну прошлост. По данашњим анализама материјала и начина на који су фигуре израђене, коњи су настали негде између 2. и 4. века нове ере. По византијској традицији из 8. века, четири коња су донесена на цариградски хиподром са острва Хиоса у време Теодосија II. Могуће је да их је цар поклонио хиподрому након земљотреса који је 447. погодио источноримску престоницу. Коњи су красили лук испод кога се налазила стартна позиција за трке четворопрега. Захваљујући интерним деловима статуа који представљају коњску опрему може се само претпоставити да су коњи некада били део посебне композиције која је укључивала и четворопрег и возача, можда богињу победе Викторију. Како год било, четворопрег је уклоњен пре краја 12. века. После Четвртог крсташког похода који се завршио освајањем и пљачком византијске престонице Константинопоља 1204. године, коњи су пребачени у Венецију и постављени на саборну Цркву светог Марка као украс и трофеј, споменик млетачке моћи. С тог места су Коњи светога Марка уклоњени у периоду између 1797. и 1815, када их је Наполеон пренео у Париз и поставио на Тријумфалну капију подигнуту у част његових победа. Почетком девете деценије 20. века Коњи светог Марка су, услед опасности од оштећења које им доноси загађење, пребачени у унутрашњост цркве док се на крову налази њихова верна реплика. |
|
| Знате ли… |
|
Да је Радомир Путник пред Први светски рат умало допао аустроугарског заробљеништва? У лето 1914. године војвода Радомир Путник налазио се на лечењу у бањи Глајхенберг. Када је српској влади уручен аустријски ултиматум она је одмах позвала Путника да се врати у земљу. После низа непријатности са властима и могућности да буде задржан као ратни заробљеник Путнику је ипак дозвољено да се врати у Србију. Живко Павловић сматра да су за ово заслужне дипломатије сила савезница док је аустроугарски генерал Алфред Краус у својој књизи "Из теорије и праксе у ратној вештини" пренео речи начелника главног генералштаба Конрада: "Ја сам предложио цару ослобођење Путника. Много је боље да Србима командује стари, необразовани Путник него један од млађих генерала школованих у Француској." |
Да је атински трагичар Еурипид (на слици) преминуо у зиму 407/6. год. пре н. е. од рана које су му несрећним случајем нанели ловачки пси његовог послодавца, македонског краља Архелаја. Да је енглески краљ Ричард I Лављег Срца током своје десетогодишње владавине од 1189. до 1199. нешто мање од годину дана провео у Енглеској. Да је југословенска краљица Марија од Хоенцолерн Сигмарингена, супруга Александра I Карађорђевића, добила у детињству надимак Мињон пошто се вечери када се родила 9. јануара 1900. у опери у Готи у Немачкој, где је боравила у том тренутку њена породица, приказивала истоимена опера. Да је римски песник Хорације наводно одбио место секретара цара Августа зато што га је мрзело да устаје рано. Да је краљ Сасанидске Персије Хормизда II (302—309) крунисао свог наследника Шапура II још пре рођења и то тако што је круну положио на стомак своје трудне супруге. |