Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
pandurski-zastavnik-iz-temisvarskog-banata.jpg

Одевање Срба у Хабзбуршкој монархији у 18. веку било је одређено различитим факторима, од наслеђа пренетог из постојбине која се налазила под османском влашћу до савремених трендова у ондашњој западноевропској моди. Пошто су живели на широком подручју хабзбуршких земаља, Срби су ступали у контакт са различитим народима, посебно Мађарима, који су остваривали знатан утицај на одевање међу Србима. Развој ношње Срба у Хабзбуршкој монархији био је у великој мери сличан развоју мађарске ношње. Специфичности културе 18. века под снажним барокним утицајима условиле су бројне китњасте елементе у ношњи и снажан симболични и статусни значај одела, који је превазилазио одевну и естетску функцију. Статусни значај одеће био је двојак: скупоцена одећа била је доступна само високим друштвеним слојевима, а различите ношње биле су заступљене код цивилног становништва, официра и војника и свештенства. >>>

servantes-hauregi.jpg

Мигел де Сервантес Сааведра је био шпански песник, драматург и изнад свега прозни писац. Сматра се једном од највећих фигура шпанске књижевности. Према својим делима, припада како ренесанси, тако и бароку и Златном веку шпанске књижевности и на неки начин представља синтезу ова два правца. У свету је познат као аутор првог модерног романа и најпревођеније књиге после Библије, Велеумног племића, Дон Кихота од Манче. Био је сведок врхунца моћи и почетка опадања велике шпанске империје која се у то доба простирала на три континента. Живот Мигела Сервантеса је до 18. века био непознаница и постављао je многе недоумице. Систематско истраживање јавних и приватних архива почело је тек у 18. веку и наставило се до данас, чији је резултат обимна документација коју данас поседујемо о овом великом шпанском писцу, песнику и драматургу. >>>

novcic-justina-ii.jpg

Јустин II је био источноримски (византијски) цар из Јустинијанове династије који је владао између 565. и 578. године. Рођен је око 520. године и био је син Вигилантије, рођене сестре Јустинијана I. Јустин је на престо дошао захваљујући способности своје амбициозне супруге Софије, сестричине царице Теодоре, са којом је равноправно владао све до 574. године, када је због великих војних пораза и територијалних губитака на Истоку психички оболео и постао неспособан за самосталну владавину. По избору његове супруге, заповедник екскубитора (царске гарде) Тиберије, постао је цезар и Јустинов савладар, а након четири године и наследник на византијском престолу. >>>

ana-savojska-detalj.jpg

Ана (Ђована) Савојска (рођена око 1306, умрла око 1365) била је савојска грофица и друга супруга византијског цара Андроника III Палеолога. У периоду после супругове смрти, од 1341. до 1347. била је један од регената који су владали у корист њеног малолетног сина Јована V Палеолога. Период овог намесништва поклопио се са катастрофалним грађанским ратом који су регенти морали да воде против претендента Јована Кантакузина. После победе Јована VI Кантакузина, Ана је 1351. упућена у Солун где је остала све до своје смрти управљајући градом као својим поседом. Рођена је око 1306. као ћерка савојског грофа Амадеа V Великог (1285—1323) и Марије од Брабанта. У Савоји је провела детињство, а у октобру 1323. остала је без оца кога је наследио њен полубрат Едoардо (1323—1329). Као девојка боравила је у Паризу где је учествовала у дефилеу удавача пред француским краљем Шарлом IV. >>>

bajazit-i-mala.jpg

Бајазит I (рођен 1354, умро 8. марта 1403) био је османски султан од 1389. до 1402. године. Бајазит, рођен 1354, био је син Мурата I (1362—1389), трећег владара из османске династије, и Ђулчичек (ружин цвет) Хатун, за коју су поједини извори тврдили да је била грчког (византијског) порекла. Пошто је преузео власт после погибије оца Мурата I у Косовској бици 1389, Бајазит је у току наредних година наставио са успешним ратним походима против хришћанских владара на Балкану и против других турских емира у Малој Азији. Натерао је на вазалну послушност српске великашке породице Лазаревића, Бранковића и Балшића, потукао крсташе 1396. код Никопоља и након тога довршио освајање Бугарске. Био је први османски владар који је опсео византијски Цариград, додуше неуспешно. Владавина му је окончана у бици код Ангоре 1402. када је поражен и заробљен у борби са татарским емиром Тамерланом. Умро је у заробљеништву 1403, а након његове смрти уследио је деценијски грађански рат између његових синова. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Под командом мртвог султана

Пред сам крај опсаде угарског града Сигета, у ноћи 5/6. септембра 1566. преминуо је османски султан Сулејман I Величанствени. Како би спречио побуне у војсци, немире у провинцијама и обезбедио да се на престолу мирно устоличи Селим II, велики везир Мехмед-паша Соколовић је четрдесет осам дана успешно прикривао смрт султана Сулејмана. >>>

mehmed-pasa-sokolovic.jpg

Могло би се рећи да су муслиманске жене имале, ако не пресудну, онда веома битну улогу муслиманској победи над Византијом у бици која се десила средином августа 636. године у долини реке Јармук и која је за последицу имала византијски губитак Сирије. Споменик у спомен битке на Јармуку ... >>>

Експресионизам се сматра уметничким правцем карактеристичним за немачке уметнике, као и уметнике из других земаља који су били под њиховим снажним утицајем. Овај утицај се ширио и услед одласка великог броја уметника из Немачке. С друге стране, експресионизам се развијао и у Аустрији, посебно у... >>>

Џеси Овенс, амерички атлетичар, вероватно је најпознатији учесник Олимпијских игара одржаних у Берлину 1936. године. Освајач четири златне медаље, Овенс је у великој мери обележио ток игара, а његов спортски успех је касније интерпретиран као директни удар на Хитлерову расну политику, дебакл... >>>

Неутрална влада Владана Ђорђевића (1897—1900) имала је као важан део своје агенде бригу од развоју војске, односно њену модернизацију. Тежња да се држава оспособи за реаговање у случају спољнополитичких заплета (као што је била Критска криза 1897. године и Грчко—турски рат који је из ње проистекао)... >>>

Због страхота грађанског рата који је у Русији вођен након Октобарске револуције, велики број избеглица је широм света потражио уточиште, те су многи од њих стигли и у Краљевину СХС. Међу њима је највише било Руса који су се лако уклапали у српску и југословенску средину која је традиционално била... >>>

Тачно у 11.00, 15. јануара 2009. године, на железничкој станици у Ливерпулу десило се нешто необично: са звучника разгласа, уместо уобичајених обавештења о доласцима и одласцима возова, одједном je грунула музика: рокенрол шездесетих, диско седамдесетих, мало класике, мало фанкија С првим нотама... >>>

Неријетки су случајеви да су физичке мане, посебно у средњем вијеку, онемогућиле остваривање политичких амбиција. Тако је Јована Анђела, који је био страшно амбициозан и жељан царске круне, а поред тога и способан и предузимљив, цариградско становништво ипак спријечило да се попне на византијски... >>>

Василије Петровић (1709—1766), који је политички деловао између 1740. и 1766. године, био је носилац међу Црногорцима оне спољнополитичке оријентације која се залагала за најчвршћи могући ослонац на Русију, за разлику од његовог савременика владике Саве Петровића (владика од 1735. до 1782), који је... >>>

Стрељање родољуба у Мадриду 3. маја 1808. јесте једна од две Гојине слике са родољубивим мотивима шпанског устанка против окупације Наполеонових снага у мају 1808. насликане на иницијативу кардинала Луиса де Бурбона. Ова слика, иако замишљена као знак сећања на родољубе погинуле на почетку рата за... >>>

Теза о наводном словенском пореклу визнатијског цара Јустинијана (527—565) продрла је преко једног фалсификата, наводног Јустинијановог житија, из 17. века у европску историографију и историјско мишљење. У жељи да што потпуније сагледају живот знаменитог цара, нарочито рани и мало познат период... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Персијски амбасадор Шахкули-султан приликом посете османском двору у Једрену 1567. године био је збуњен поздравом посланика из европских земаља који су, приликом сусрета, скидали шешир или капу са главе. Амбасадоров пратилац и тумач Шемси Ахмед-паша, румелијски беглербег, протумачио је угледном госту да такав поступак у ствари значи да су европске дипломате спремне да ставе своје главе под ноге османског султана Селима II.1

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

velizar-ii.jpg

Велизар (грч. Βελισαριος; лат. Belisarius, рођен између 500. и 505, умро 565) био је истакнути војсковођа византијског цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији. >>>

djaume-bista.jpg

Алмогавери, алмогавари или алмугавери, били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, Ђаумеа Освајача (на слици) и Переа III Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри, али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported